Koliko vremena je potrebno da naučite nemački do nivoa B1 i zašto je upravo B1 najvažnija prekretnica?

Ako razmišljate o preseljenju u Nemačku zbog posla, gotovo je sigurno da ste već naišli na oznaku B1. Ona se pojavljuje u konkursima za posao, tokom postupka priznavanja diploma, u zahtevima pojedinih institucija, ali i u razgovorima sa ljudima koji su već prošli isti put. Nije slučajno što se upravo ovaj nivo znanja jezika toliko često pominje. B1 predstavlja granicu između osnovnog sporazumevanja i sposobnosti da samostalno funkcionišete u svakodnevnom i profesionalnom okruženju.

Za mnoge kandidate upravo je polaganje B1 ispita trenutak kada plan o odlasku u Nemačku počinje da dobija konkretan oblik.

Koliko je vremena potrebno da se stigne do B1?

Najčešće pitanje budućih kandidata jeste koliko će im biti potrebno da nauče nemački do nivoa koji se traži za posao. Odgovor zavisi od mnogo faktora, ali postoje međunarodne smernice koje daju prilično pouzdanu procenu.

Prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru za jezike (CEFR), većini polaznika potrebno je između 350 i 650 nastavnih časova da dostigne nivo B1. U praksi to znači da neko ko svakodnevno uči, pohađa intenzivan kurs i aktivno koristi jezik može do ovog nivoa stići za šest do devet meseci. Uz klasične kurseve nekoliko puta nedeljno, put do B1 najčešće traje između godinu i godinu i po dana.

Naravno, brzina učenja zavisi i od prethodnog iskustva. Ljudi koji već govore engleski ili neki drugi germanski jezik često napreduju nešto brže, dok oni koji uče potpuno novi jezik moraju računati na više vremena i više vežbe.

Mnogo je važnije učiti svakodnevno po sat vremena nego povremeno provesti ceo vikend uz knjigu. Kontinuitet gotovo uvek daje bolje rezultate od intenzivnog, ali neredovnog rada.

Zašto se svuda traži upravo B1?

Na prvi pogled može delovati neobično da gotovo svi govore upravo o B1, a ne o A2 ili B2. Razlog je jednostavan. Evropski referentni okvir definiše B1 kao nivo na kojem osoba može samostalno da rešava većinu situacija koje se javljaju tokom života i rada.

To podrazumeva razgovor sa kolegama, komunikaciju sa lekarom, odlazak u banku ili opštinu, razumevanje uputstava na poslu, čitanje službenih dopisa i vođenje jednostavne poslovne korespondencije. Poslodavci na taj način dobijaju sigurnost da će novi zaposleni moći da funkcioniše bez stalne pomoći drugih.

Zbog toga B1 nije samo još jedan sertifikat. On predstavlja dokaz da kandidat može da bude deo radnog kolektiva i svakodnevnog života u Nemačkoj.

Kada je B1 zaista neophodan?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da je B1 obavezan za svaku radnu vizu. To nije tačno.

Nemačka nema jedinstveno pravilo koje propisuje da svaki strani radnik mora imati B1. Kod velikog broja stručnih zanimanja, posebno u IT sektoru ili međunarodnim kompanijama, radna viza može biti odobrena i bez znanja nemačkog jezika ukoliko je radni jezik engleski.

Međutim, situacija je potpuno drugačija kada su u pitanju regulisane profesije. Medicinske sestre, negovatelji, fizioterapeuti, radni terapeuti, vaspitači i brojna druga zanimanja veoma često moraju da prilože dokaz o poznavanju nemačkog jezika već tokom postupka priznavanja kvalifikacija. U tim slučajevima B1 predstavlja minimalni nivo od kojeg proces može da započne, dok se za dobijanje pune profesionalne licence neretko kasnije zahteva i B2.

B1 i priznavanje diploma

Postupak priznavanja stranih stručnih kvalifikacija, poznat kao Anerkennung, ne zavisi samo od diplome i radnog iskustva. Jezik predstavlja jedan od ključnih elemenata celog procesa.

Zahtevi se razlikuju u zavisnosti od profesije i savezne pokrajine. Za medicinske sestre i tehničare B1 je često dovoljan da započne postupak priznavanja, ali se za konačnu licencu uglavnom traži B2. Kod zanatskih zanimanja B1 je u velikom broju slučajeva sasvim dovoljan, dok obrazovne profesije i pojedine oblasti javne uprave gotovo uvek zahtevaju viši nivo poznavanja jezika.

Kako se nemački najbrže uči?

Iskustva nastavnika i lingvista pokazuju da ne postoji jedna savršena metoda učenja. Ono što daje najbolje rezultate jeste kombinacija više različitih pristupa. Kurs sa iskusnim predavačem pruža strukturu i objašnjava gramatiku, ali pravi napredak dolazi tek kada se nemački uključi u svakodnevni život. Slušanje podkasta, gledanje nemačkih emisija, čitanje članaka i redovna konverzacija značajno ubrzavaju napredak.

Koji sertifikati se priznaju u Nemačkoj?

Najpoznatiji međunarodno priznati sertifikat izdaje Goethe-Institut. Podjednako priznati su i telc sertifikati, koji se često koriste tokom zapošljavanja i priznavanja stručnih kvalifikacija. TestDaF je namenjen kandidatima koji žele da studiraju na nemačkim univerzitetima. Sva tri sertifikata zasnovana su na CEFR standardima i međunarodno su priznata.

Koliko košta polaganje ispita?

U Srbiji se polaganje Goethe B1 ispita trenutno najčešće kreće između 20.000 i 28.000 dinara, TELC B1 između 18.000 i 25.000 dinara, dok TestDaF košta oko 220 do 240 evra.

U Nemačkoj Goethe B1 najčešće košta između 180 i 260 evra, TELC B1 između 170 i 230 evra, dok TestDaF iznosi oko 220 do 240 evra. Cene se mogu razlikovati u zavisnosti od ispitnog centra.

Više od sertifikata

Ljudi koji danas rade i žive u Nemačkoj često kažu da im je upravo učenje jezika bilo najzahtevniji deo celog procesa preseljenja. Istovremeno, gotovo svi se slažu da im je upravo znanje nemačkog otvorilo vrata koja bez njega ne bi mogla da se otvore.

B1 zato ne treba posmatrati kao administrativnu prepreku koju je potrebno preskočiti. Mnogo je korisnije posmatrati ga kao investiciju koja povećava mogućnosti zapošljavanja, olakšava komunikaciju sa institucijama i omogućava sigurniji početak novog života u Nemačkoj. Za većinu ljudi to nije kraj učenja jezika, već prvi ozbiljan korak ka profesionalnoj karijeri i uspešnoj integraciji.