Šta se dešava kada dobijete otkaz u Nemačkoj i ko vas nakon toga plaća?

Dobiti otkaz u Nemačkoj ne znači da zaposlenom istog trenutka prestaju posao i primanja. Važno je napraviti razliku između dana kada je uručen Kündigung (otkaz) i datuma kada Arbeitsverhältnis, tj. radni odnos, zaista prestaje.

Od tog trenutka počinju da teku važni rokovi, a ono što zaposleni uradi tokom narednih dana može uticati na njegova prava, buduća primanja i eventualnu novčanu naknadu za nezaposlene.

Zbog toga nakon dobijanja otkaza treba proveriti datum završetka radnog odnosa, dužinu otkaznog roka, mogućnost osporavanja odluke poslodavca i obaveze prema Agentur für Arbeit, nemačkoj Saveznoj agenciji za rad.

Kada otkaz zapravo počinje da važi?

Ako zaposleni danas dobije Kündigung, to najčešće ne znači da već sutra ostaje bez posla i plate.

Kod redovnog otkaza postoji Kündigungsfrist, tj. otkazni rok. Koliko će trajati zavisi od više faktora. Relevantni mogu biti zakon, ugovor o radu, kolektivni ugovor, ali i dužina zaposlenja kod konkretnog poslodavca.

Dok radni odnos traje, poslodavac u pravilu nastavlja da isplaćuje platu.

Moguća je i takozvana Freistellung, što znači da je zaposleni oslobođen obaveze da dolazi na posao. U praksi, radnik više ne radi, ali njegov radni odnos još traje. Ako je reč o plaćenom oslobađanju od rada, poslodavac nastavlja sa isplatom zarade do završetka radnog odnosa.

Druga pravila važe za fristlose Kündigung, vanredni otkaz bez uobičajenog otkaznog roka. Takav prekid radnog odnosa zahteva važan razlog i ne može se primeniti proizvoljno.

Koja prava ima radnik koji dobije otkaz?

Nemačko radno pravo poznaje Kündigungsschutz, zaštitu zaposlenog od otkaza.

Kada su ispunjeni uslovi za primenu Kündigungsschutzgesetz, nemačkog Zakona o zaštiti od otkaza, poslodavac ne može bez opravdanog razloga da raskine radni odnos.

Razlozi za otkaz mogu biti povezani sa samim zaposlenim, njegovim ponašanjem ili poslovnim potrebama kompanije.

Dodatna zaštita postoji za pojedine grupe zaposlenih. Pod određenim zakonskim uslovima posebna pravila važe, na primer, za trudnice i osobe sa teškim invaliditetom.

Ako zaposleni smatra da je dobio nezakonit otkaz, postoji mogućnost podnošenja Kündigungsschutzklage, tužbe kojom se pred sudom osporava otkaz.

Ovde je vreme posebno važno.

Rok za podnošenje takve tužbe u pravilu iznosi samo tri nedelje od trenutka kada zaposleni primi pisani otkaz. Ako se rok propusti, otkaz se po pravilu smatra pravno važećim.

Zbog toga zaposleni koji sumnja u zakonitost otkaza ne bi trebalo nedeljama da čeka pre nego što proveri svoja prava.

Ko plaća radnika nakon otkaza?

Sve dok radni odnos traje i postoji pravo na zaradu, platu isplaćuje poslodavac.

Situacija se menja kada radni odnos zvanično prestane.

Osoba koja ispunjava zakonske uslove tada može ostvariti pravo na Arbeitslosengeld, novčanu naknadu za nezaposlene. Za isplatu je nadležna Agentur für Arbeit, tj. Savezna agencija za rad.

Važno je razumeti da Arbeitslosengeld nije klasična socijalna pomoć.

Reč je o pravu iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Dok je osoba zaposlena i osigurana, u sistem se uplaćuju odgovarajući doprinosi. Ako kasnije izgubi posao i ispuni propisane uslove, može ostvariti pravo na ovu naknadu.

Samim tim, činjenica da je neko dobio otkaz ne znači automatski da će imati pravo na Arbeitslosengeld.

Od čega zavisi pravo na Arbeitslosengeld?

Jedan od najvažnijih uslova jeste prethodni period osiguranja, koji se u nemačkom sistemu vezuje za takozvanu Anwartschaftszeit.

U standardnom slučaju potrebno je najmanje 12 meseci osiguranja u periodu od 30 meseci pre nastanka nezaposlenosti. Za pojedine situacije i određene vrste kratkotrajnih zaposlenja mogu važiti posebna pravila.

Pored prethodnog osiguranja, osoba mora ispunjavati i druge uslove. Između ostalog, mora biti nezaposlena, prijaviti nezaposlenost i biti dostupna tržištu rada u skladu sa zakonskim pravilima.

Zato se svaki slučaj posmatra pojedinačno. Dvoje ljudi može dobiti otkaz istog dana, a ipak ne moraju imati ista prava.

Koliko iznosi Arbeitslosengeld?

Visina novčane naknade zavisi prvenstveno od prethodne zarade i lične situacije zaposlenog.

Česta je pretpostavka da Savezna agencija za rad jednostavno uzme poslednju neto platu i isplati određeni procenat tog iznosa. Obračun je ipak nešto složeniji.

Polazi se od zarade koja je bila relevantna za osiguranje, nakon čega se prema propisanim pravilima dolazi do Leistungsentgelt, iznosa koji predstavlja osnovu za konačni obračun naknade.

Arbeitslosengeld u osnovi iznosi 60 procenata tako utvrđenog iznosa.

Za osobe koje ispunjavaju odgovarajući uslov vezan za dete stopa može iznositi 67 procenata.

Upravo zato konačna suma nije ista za sve nezaposlene. Prethodna primanja, poreske okolnosti i porodična situacija mogu uticati na obračun.

Koliko dugo se prima naknada?

Arbeitslosengeld se ne isplaćuje neograničeno.

Koliko dugo će osoba imati pravo na naknadu zavisi prvenstveno od toga koliko dugo je prethodno bila osigurana. Kod dužeg trajanja prava važnu ulogu ima i starost nezaposlene osobe.

Na primer, osoba mlađa od 50 godina koja je prethodno bila osigurana najmanje 24 meseca može, ako ispunjava i ostale uslove, ostvariti pravo na Arbeitslosengeld do 12 meseci.

Ako je prethodni period osiguranja kraći, kraće je i trajanje prava.

Za starije nezaposlene osobe postoje povoljnija pravila kada je reč o maksimalnom trajanju isplate. Osoba koja ima najmanje 58 godina i dovoljno dug prethodni period osiguranja može, uz ispunjene uslove, primati naknadu do 24 meseca.

Dakle, nije važna samo poslednja plata. Za trajanje prava značajni su prethodni period osiguranja i, u određenim slučajevima, godine života.

Nakon otkaza ne treba čekati poslednji radni dan

Jedna od najvažnijih stvari koju zaposleni treba da uradi kada sazna da mu prestaje radni odnos jeste Arbeitsuchendmeldung, prijava da traži posao.

Ako unapred zna datum prestanka zaposlenja, prijavu treba izvršiti najkasnije tri meseca pre završetka radnog odnosa.

Ako za otkaz sazna kasnije, kada je do završetka zaposlenja ostalo manje od tri meseca, potrebno je reagovati u roku od tri dana od saznanja.

Ovo ne treba mešati sa Arbeitslosmeldung, prijavom nezaposlenosti.

Arbeitsuchendmeldung praktično znači da je osoba obavestila Saveznu agenciju za rad da će uskoro ostati bez posla i da traži novo zaposlenje.

Arbeitslosmeldung predstavlja prijavu same nezaposlenosti. Može se obaviti unapred u zakonom predviđenom periodu, a najkasnije prvog dana nezaposlenosti.

Ova razlika je važna jer zakašnjela prijava može imati finansijske posledice. Ako se osoba prijavi kao nezaposlena tek kasnije, naknada se u pravilu ne isplaćuje retroaktivno za period pre prijave.

Šta je Sperrzeit i kada može nastati?

Posebnu pažnju treba obratiti na Sperrzeit. Najjednostavnije rečeno, to je period tokom kojeg Savezna agencija za rad privremeno ne isplaćuje Arbeitslosengeld iako osoba inače može imati pravo na naknadu.

Do toga može doći kada zaposleni bez važnog razloga sam doprinese tome da ostane bez posla.

Tipičan primer je situacija u kojoj osoba sama daje otkaz, a za to nema razlog koji Savezna agencija za rad može da prihvati kao važan.

Sličan problem može nastati kada zaposleni svojim ponašanjem izazove otkaz poslodavca.

Kod Arbeitsaufgabe, tj. svojevoljnog napuštanja zaposlenja, Sperrzeit može trajati 3, 6 ili 12 nedelja, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Finansijske posledice mogu nastati i ako se osoba na vreme ne prijavi kao neko ko traži posao. Zakašnjela Arbeitsuchendmeldung može dovesti do Sperrzeit u trajanju od jedne nedelje.

Tokom ovog perioda isplata Arbeitslosengeld miruje, a u određenim situacijama posledice mogu uticati i na ukupno trajanje prava.

Zašto treba biti oprezan sa Aufhebungsvertrag?

Posebna situacija nastaje kada poslodavac zaposlenom ponudi Aufhebungsvertrag, sporazumni raskid radnog odnosa.

Na prvi pogled takav dogovor može delovati privlačno, posebno ako poslodavac nudi Abfindung, tj. otpremninu.

Međutim, potpisivanjem sporazumnog raskida zaposleni učestvuje u odluci da radni odnos prestane. Upravo zbog toga mogu nastati posledice prilikom ostvarivanja prava na Arbeitslosengeld.

To ne znači da će svaki potpisani Aufhebungsvertrag automatski dovesti do Sperrzeit. Procena zavisi od konkretnih okolnosti i razloga zbog kojih je sporazum zaključen.

Ipak, takav dokument ne treba potpisivati samo zato što poslodavac traži brz odgovor. Posebno kada su u pitanju veća otpremnina, dug radni staž ili sporne okolnosti otkaza, ima smisla prethodno proveriti pravne i finansijske posledice.

Da li svaki radnik nakon otkaza dobija otpremninu?

Ne.

Abfindung, tj. otpremnina, u Nemačkoj nije automatsko pravo svakog zaposlenog koji dobije otkaz.

Pravo na otpremninu može nastati u određenim situacijama, na osnovu dogovora sa poslodavcem, socijalnog plana, kolektivnog ugovora ili drugih pravnih osnova.

Otpremnina se često pojavljuje i kao deo dogovora između zaposlenog i poslodavca kada postoji spor oko prestanka radnog odnosa.

Zbog toga nije dobro polaziti od pretpostavke da otkaz automatski znači i određenu novčanu isplatu pored poslednje plate.

Šta ako nemate pravo na Arbeitslosengeld?

Ako osoba nema potreban prethodni period osiguranja za Arbeitslosengeld ili je već iskoristila svoje pravo na ovu naknadu, može se postaviti pitanje osnovne državne pomoći.

Od 1. jula 2026. dosadašnji Bürgergeld zamenjen je sistemom Grundsicherungsgeld, tj. novčanom pomoći u okviru osnovnog socijalnog obezbeđenja za osobe koje traže posao.

Za ovaj oblik pomoći nadležan je Jobcenter, centar koji se bavi osnovnom socijalnom sigurnošću i integracijom na tržište rada.

Razlika između ova dva sistema je značajna.

Arbeitslosengeld je pravo iz osiguranja i u velikoj meri zavisi od prethodnog zaposlenja i uplata u sistem osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Grundsicherungsgeld predstavlja osnovnu socijalnu zaštitu. Kod njega se proverava materijalna situacija, pa prihod, imovina i okolnosti domaćinstva mogu imati važnu ulogu u odluci da li pravo postoji i u kom obimu.

Ko plaća zdravstveno osiguranje nakon gubitka posla?

Gubitak zaposlenja otvara i pitanje zdravstvenog osiguranja, koje ne treba zanemariti.

Za osobe koje primaju Arbeitslosengeld, Savezna agencija za rad u pravilu preuzima odgovarajuće doprinose za zakonsko zdravstveno i osiguranje za negu, pod uslovima koji važe za konkretnu osobu.

Kod korisnika osnovne socijalne pomoći postoje posebna pravila preko nadležnog Jobcentera.

Situacija može biti složenija ako između završetka zaposlenja i početka primanja naknade postoji period bez prava na isplatu, ako je osoba privatno zdravstveno osigurana ili postoje druge posebne okolnosti.

Zbog toga je nakon prestanka radnog odnosa važno proveriti ne samo pitanje plate i naknade za nezaposlene, već i status zdravstvenog osiguranja.

Otkaz nije samo poslednji dan na poslu

Kündigung pokreće mnogo više od samog prestanka radnog odnosa.

Prvo treba utvrditi kada zaposlenje zvanično prestaje i da li je Kündigungsfrist, otkazni rok, pravilno obračunat.

Ako postoji sumnja da otkaz nije zakonit, posebno je važno imati na umu rok od tri nedelje za Kündigungsschutzklage, tužbu kojom se otkaz osporava pred sudom.

Paralelno sa tim treba na vreme obaviti Arbeitsuchendmeldung, prijavu da osoba traži posao, a zatim i Arbeitslosmeldung, prijavu nezaposlenosti.

Finansijska slika tada postaje jasnija. Dok radni odnos traje i postoji pravo na zaradu, novac dolazi od poslodavca. Nakon završetka zaposlenja, ako su ispunjeni zakonski uslovi, Savezna agencija za rad može početi sa isplatom Arbeitslosengeld.

Ako pravo na tu naknadu ne postoji ili kasnije istekne, u zavisnosti od materijalne situacije može doći u obzir Grundsicherungsgeld preko Jobcentera.

Najvažnije je da se nakon prijema otkaza ne čeka. U nemačkom sistemu rokovi igraju veliku ulogu, a nekoliko propuštenih dana ili nedelja može direktno uticati na novac koji će zaposleni dobiti nakon prestanka radnog odnosa.

Napomena i izvori

Informacije o Kündigungsschutz (zaštiti od otkaza), pisanom obliku otkaza, otkaznim rokovima, vanrednom otkazu i roku od tri nedelje za podnošenje tužbe zasnovane su na podacima Bundesministerium für Arbeit und Soziales, tj. nemačkog Saveznog ministarstva rada i socijalnih pitanja.

Podaci o Arbeitslosengeld, novčanoj naknadi za nezaposlene, uključujući uslove za ostvarivanje prava, način obračuna i trajanje isplate, zasnovani su na zvaničnim informacijama Bundesagentur für Arbeit (Savezne agencije za rad).

Rokovi za Arbeitsuchendmeldung, prijavu osobe koja traži posao, kao i Arbeitslosmeldung (prijavu nezaposlenosti), navedeni su prema zvaničnim uputstvima Savezne agencije za rad.

Informacije o Sperrzeit, periodu privremene obustave isplate naknade, takođe se zasnivaju na pravilima i zvaničnim podacima Bundesagentur für Arbeit.

Podaci o sistemu osnovne socijalne zaštite i promenama koje se primenjuju od 1. jula 2026. provereni su prema aktuelnim informacijama nadležnih nemačkih institucija.

Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja individualni pravni savet. Prava nakon otkaza mogu se razlikovati od slučaja do slučaja. Ugovor o radu, kolektivni ugovor, dužina zaposlenja, razlog otkaza, način prestanka radnog odnosa, prethodni period osiguranja i lične okolnosti mogu uticati na konačan ishod.