Evropa traži nove talente: koje veštine će vredeti u eri veštačke inteligencije?

GlobalTalent24 Team

Veštačka inteligencija već ulazi u kancelarije, fabrike, bolnice i učionice. Za zaposlene u Evropi pitanje više nije da li će je koristiti, već koliko će se njihov posao promeniti kada njena upotreba postane svakodnevna. Za kompanije je pitanje jednako konkretno: gde pronaći ljude koji umeju da spoje poznavanje posla sa novim tehnologijama?

Više od četvrtine odraslih zaposlenih obuhvaćenih istraživanjem evropske agencije Cedefop već je eksperimentisalo sa veštačkom inteligencijom na poslu. Agencija procenjuje i da bi se zadaci približno šest od deset zaposlenih mogli promeniti pod njenim uticajem. To ne znači da će šest od deset radnih mesta nestati. Znači da iskustvo i diploma sami po sebi više nisu dovoljni da opišu šta neko ume da uradi.

Posao se menja iznutra

Zamislimo mlađeg saradnika u finansijama koji deo dana provodi pripremajući tabele i sažetke. Alat može da ubrza taj deo posla. Ali neko i dalje mora da proveri podatke, uoči pogrešan zaključak i objasni klijentu šta brojevi znače za njegovu odluku. Vrednost zaposlenog se tako pomera ka proceni, odgovornosti i razumevanju konteksta.

Tu promenu posebno će osetiti ljudi na početku karijere. Evropska fondacija za obuku upozorava da su rutinski zadaci, kroz koje su mladi tradicionalno sticali iskustvo, izloženi automatizaciji. Ako kompanije te zadatke prepuste softveru, moraće pažljivije da osmisle kako će novi zaposleni naučiti posao. Brzina rada ne može da zameni iskustvo koje tek treba izgraditi.

Tehnologija je deo priče

Bilo bi lako zaključiti da evropsko tržište rada sada traži samo stručnjake za veštačku inteligenciju. Podaci pokazuju širu sliku. U prognozi objavljenoj u julu 2026. Cedefop očekuje rast zaposlenosti među stručnjacima za informacione tehnologije, ali i u istraživanju, inženjerstvu, proizvodnji električne energije i zdravstvu. Na potražnju istovremeno utiču digitalizacija, energetska tranzicija i starenje stanovništva.

Zato će dobar kandidat u različitim sektorima izgledati različito. Inženjeru će biti korisno da razume podatke koje proizvode sistemi sa kojima radi. Zdravstvenom radniku biće važno da ume da proceni preporuku digitalnog alata, ali i da razgovara sa pacijentom. U prodaji će tehnologija pomoći u analizi tržišta, dok će poverenje kupca i dalje zavisiti od ljudi.

Međunarodni monetarni fond u spoju tehničkih, kreativnih i misaonih veština vidi važan deo pripreme za tržište rada. Njegova analiza upozorava i da nova tražnja za veštinama ne znači automatski jednak rast broja poslova za stručnjake za veštačku inteligenciju. Poslodavcima će biti potrebni i ljudi koji te alate umeju pametno da koriste u svojoj profesiji.

Šta to znači za karijeru

Za pojedinca je najkorisnije pitanje jednostavno: koji deo mog posla tehnologija može da ubrza, a za koji je i dalje potrebna moja procena? Odgovor pokazuje šta vredi učiti sledeće. Nekome će to biti rad sa podacima, nekome bezbedno korišćenje digitalnih alata, a nekome sposobnost da složenu informaciju pretvori u jasnu odluku.

Evropska komisija već ulaže u razvoj digitalnih veština, uključujući obuke iz veštačke inteligencije, nauke o podacima i sajber bezbednosti. Ipak, obuka ima najveću vrednost kada se naučeno primeni na stvaran problem u poslu. Sertifikat može da otvori razgovor sa poslodavcem; primer dobrog rada pokazuje šta kandidat zaista zna.

Evropa neće imati samo jedan posao budućnosti. Imaće mnogo postojećih zanimanja koja će se raditi drugačije. Ako tražite novu priliku na evropskom tržištu rada, registrujte se na GlobalTalent24 i istražite poslove koji odgovaraju vašem iskustvu i ambicijama.

Zvanični izvori

Cedefop: Veštine u eri veštačke inteligencije

Cedefop: Prognoza evropskog tržišta rada do 2035.

Evropska fondacija za obuku: Veštačka inteligencija i tržište rada

Evropska komisija: Digitalne veštine

Međunarodni monetarni fond: Nove veštine i budućnost rada

Napomena: Slike u ovom članku generisane su pomoću veštačke inteligencije i služe isključivo kao ilustracija. Ne prikazuju stvarne osobe, događaje ili radna mesta.