Veštačka inteligencija stiže na Balkan: Ko će izgubiti posao, a ko profitirati?

Decenijama je na Balkanu važilo gotovo aksiomatsko pravilo: ako želiš veću platu i ozbiljniju karijeru, ideš na Zapad. Nemačka, Austrija i Švajcarska bile su prirodan gravitacioni centar za generacije radnika iz regiona.

Veštačka inteligencija možda neće tu sliku promeniti preko noći, ali bi mogla da redefiniše jedno od njenih ključnih pravila — da kvalitetan i dobro plaćen posao mora nužno da prati geografski centar kapitala.

Danas programer iz Prištine, dizajner iz Kosovske Mitrovice ili marketinški stručnjak iz Prizrena može da radi za kompaniju iz Berlina, Londona ili Njujorka bez preseljenja. Sa ubrzanim razvojem AI alata, takvih prilika moglo bi da bude sve više.

Ali postoji i druga strana te priče, znatno manje romantična.

Koji su poslovi prvi na udaru veštačke inteligencije?

Najugroženiji nisu nužno fabrički radnici, već ljudi koji obavljaju repetitivne i standardizovane kancelarijske poslove.

Korisnička podrška, administracija, jednostavniji prevodi, knjigovodstvo, unos podataka i pojedini poslovi u marketingu već su delimično podložni automatizaciji. Ako je kompaniji ranije bilo potrebno deset zaposlenih da odgovaraju na mejlove, obrađuju dokumentaciju ili pripremaju sadržaj, isti obim posla u budućnosti bi mogao da obavlja znatno manji tim uz pomoć AI sistema.

To je posebno važno za tržište rada na Balkanu, koje je godinama privlačilo strane kompanije kombinacijom obrazovane i relativno jeftine radne snage.

Ako veštačka inteligencija smanji potrebu za velikim brojem zaposlenih, niska cena rada više neće biti dovoljna komparativna prednost.

Ni programeri nisu potpuno zaštićeni

IT sektor je godinama važio za svojevrsni „sigurni bastion“ za mlade na Balkanu. Relativno visoke plate, rad na daljinu i strani klijenti omogućili su mnogima da, bez odlaska iz regiona, dostignu standard koji je ranije bio rezervisan za Zapad.

AI neće eliminisati potrebu za programerima, ali će temeljno promeniti njihov posao. Iskusan softverski inženjer uz nove alate već može znatno brže da piše kod, pronalazi greške, testira rešenja i razvija prototipove.

Zbog toga bi upravo juniorske pozicije mogle da se nađu pod najvećim pritiskom. Kompanijama će možda biti potrebno manje početnika za rutinske zadatke. Istovremeno, ljudi koji poseduju dubinsko razumevanje tehnologije i poslovnog domena, kritički proveravaju rezultate i umeju da upravljaju AI alatima postaće produktivniji — a samim tim i ekonomski vredniji.

Zašto bi zanatlije mogle da profitiraju?

Tu dolazimo do jednog od paradoksa savremenog tržišta rada.

Veštačka inteligencija može za nekoliko sekundi da napiše poslovni mejl, prevede tekst ili analizira složenu tabelu. Ali ne može jednostavno da uđe u stan i popravi puknutu cev.

Vodoinstalateri, električari, mehaničari, keramičari, građevinski majstori i druga zanimanja koja zahtevaju fizičku prisutnost, prilagođavanje nepredvidivim situacijama i manuelnu preciznost znatno su teža za automatizaciju.

Zato nije nemoguće da u eri veštačke inteligencije dobar zanatlija postane traženiji i finansijski stabilniji od dela kancelarijskih radnika sa fakultetskim diplomama.

Može li AI da zadrži ljude na Balkanu?

Ovo je možda najdelikatnije pitanje za ceo region.

Ako neko iz Prištine, Kosovske Mitrovice, Gračanice ili Prizrena može da radi za stranu kompaniju i ostvaruje višestruko veća primanja od lokalnog proseka, odlazak u Nemačku više nije jedina strategija za bolji životni standard.

Ipak, ostaje pitanje da li je plata jedini motiv za migraciju. Ljudi se ne sele samo zbog zarade, već i zbog institucionalne stabilnosti, predvidivosti sistema, obrazovanja, zdravstva i ukupnog kvaliteta svakodnevnog života.

AI može da približi zapadne plate Balkanu, ali sam po sebi ne može da reši dugogodišnje probleme institucija u regionu.

Velika prilika za male balkanske firme

Za male firme i preduzetnike sa Kosova i Balkana prilika bi mogla da bude još veća.

Tim od nekoliko ljudi, uz AI kao multiplikator kapaciteta, može da vodi marketing, komunicira sa stranim klijentima, prevodi i prilagođava sadržaj, analizira tržišta i prodaje usluge širom sveta. Poslovi za koje su ranije bile potrebne znatno veće organizacije sada postaju dostupni manjim, specijalizovanim timovima.

To bi lokalnim kompanijama moglo da omogući da se takmiče znanjem, brzinom i specijalizacijom, umesto isključivo niskom cenom rada.

Dva moguća scenarija za Balkan

Balkan se nalazi pred dva divergentna scenarija.

U prvom ostaje periferni izvor jeftine radne snage, čija će vrednost postepeno opadati kako automatizacija bude napredovala.

U drugom koristi veštačku inteligenciju kao polugu koja male firme, preduzetnike i individualne stručnjake direktno povezuje sa bogatijim globalnim tržištima.

Najveći rizik, paradoksalno, možda nije da će AI oduzeti poslove.

Veći rizik je da će drugi naučiti da ga koriste brže, efikasnije i strateškije.

Ako dobro plaćen posao jednog dana zaista može da „stigne“ do radnika u Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Sarajevu ili Skoplju, ostaje pitanje koje je za Balkan važnije od same tehnologije:

Da li ćemo i dalje morati da odlazimo na Zapad da bismo živeli od zapadne plate?